Implantologija

Implantologija

Implantologija

Saveti u vezi implanata

Da li razmišljate o ugradnji implanata ili ste se već odlučili za tu intervenciju?

U stomatološkoj praksi implanti se sve više koriste nakon gubitka zuba. Lečenje ugradnjom implanta se pokazalo kao stabilna, funkcionalna i dugoročno uspešna mera uz pružanje visoke udobnosti za pacijente.

Detaljna obaveštenja u vezi metode lečenja, materijala i sistema implanata mogu značajno varirati od pacijenta do pacijenta. Iz tog razloga se sve razjašnjava samo putem ličnog razgovora sa lekarom koji se bavi implantacijom  (što znači stomatolog, oralni hirurg, maksilofacijalni hirurg).

Opšta razmatranja

Implanti mogu nadoknaditi pojedinačne zube ili veći broj zuba koji nedostaju. Osim toga, mogu formirati sistem fiksiranja za velike fiksne zubne nadoknade (mostovi) ili zubne nadoknade koje se skidaju (proteze).

Građa implanata

Građa implanta se sastoji od sledećih komponenti:

  • telo implanta koje se ugrađuje u kost
  • delovi za nadogradnju (stubići, abutmenti) za fiksiranje zuba na sam implant i
  • krunica ili struktura za fiksiranje proteze

Postoji razlika između dvodelnih i jednodelnih implanata. Kod dvodelnih  implanata, telo implanta i nadogradnja su odvojeni. Kada su u pitanju jednodelni implanti, vezni element to jest nadogradnja i implant su izrađeni od jednog elementa.

Dvodelni implanti se mnogo češće koriste, iz razloga što se u ovom slučaju obezbeđuje da se implant u fazi zarastanja ne opterećuje.

Materijali implanata

Kao osnovni materijal za stomatološke implante koristi se visoko prećišćen titan. Ovaj materijal je naročito pogodan u odnosu na tkivo ( biokompaktibilan) i formira sa kosti sigurnu i čvrstu vezu ( osteointegracija). Sa biološkog aspekta on se ponaša neutralno i ne izaziva nikakve alergijske reakcije ili reakcije na strano telo.

Indikacije i preduslovi za ugradnju zubnog implanta

Zubni implanti služe za nadoknadu nedostajućih zuba. Pri tomeje teoretski moguće da se svaki nedostajući zub nadoknadi ugradnjom implanta. Kod gubitka pojedinih zuba ovo je svakako svrsishodno, dok u slučaju potpune bezubosti ili parcijalne krezubosti to nije potrebno. Kada su u pitanju fiksni mostovi bilo to u gornjoj ili donjij vilici dovoljno je 4-6 implanata a ponekad i 8 u zavisnosti od strukture kosti i položaja implanata.

Kada je u pitanju sidrenje totalne proteze u donjoj vilici, koriste se implanti sa kugličastim atachmenima (kopčama). Tu se proteza ” zakopča” za implant i koristi, a nakon obroka opere i vraća u usta .

Indikacije za implantaciju

  • Implant pojedinačnog zuba
  • Zatvaranje većih bezubih regija
  • Kraj zubnog niza. Nadoknada nepostojećih kutnjaka
  • Znatno smanjen broj preostalih zuba
  • Potpuna bezubost

Preduslovi za izvođenje implantacije

  • Dovoljan volumen kosti za učvršćivanje implanata
  • Dovoljno prostora za protetičku nadogradnju (krunica)
  • Dobra higijena usne duplje
  • Završen razvoj vilice

Način zbrinjavanja zavisi od stanja zuba u ustima i određuje ga ordinirajući lekar pri planiranju ugradnje implanata.

Kontraindikacije

Medicinski razlozi koji ne idu u prilog postavljanju implanata (kontraindikacije) predstavljaju okolnosti koje jedan takav zahvat čine bilo nemogućim (apsolutna kontraindikacij), bilo dovode do mogućnosti nastanka posebnih opasnosti (relativna kontraindikacija).

Opšte medicinske kontraindikacije:

  • Pušenje cigareta
  • Lekovi koji utiču na metabolizam kosti, na primer bifosfonati
  • Nelečena ili nedovoljno kontrolisana šećerna bolest (diabetes mellitus)
  • Snižena imuna odbrana organizma uslovljena bilo bolešću bilo lekovima
  • Teška oboljena srca
  • Generalizovana oboljenja vezivnog tkiva ili kosti (na primer reumatske bolesti)
  • Izvesne psihijatrijske bolesti

Kod pušača je dugoročni uspeh manji i iz tog razloga implantolozi pušačima ne mogu pružiti nikakve garancije u pogledu uspeha implantacije.

Lokalno uslovljene kontraindikacije

  • Nedovoljni volumen postojeće kosti: nadogradnja kosti (augmentacija)
  • Loš kvalitet kosti: odgovarajuća tehnika implantacije (postupak koji čini kost gušćom)
  • Ugroženost važnig struktura (grane živca ili korenovi susednih zuba): odgovarajuća tehnika implantacije, odgovarajuće veličine implanata i posebni postupci snimanja, po potrebi primena komjuterske tehnike
  • Oboljenje kostiju vilice, sluzokože usne duplje ili potpornog aparata zuba: lečenje osnovnog oboljenja
  • Nepovoljni odnosi zagrižaja (na primer suviše malo prostora za krunicu): po potrebi Primena metoda iz ortopedije vilice ili hirurški postupak
  • Škrgutanje zubima (bruksizam): terapijska šina
  • Nezavršen razvoj vilice: pričekati

Čitav Niz lokalnih, biološko -anatomskih ili funkcionalnih okolnosti mogu ugroziti uspeh lečenja implantom. Ovakve okolnosti uglavnom, ne isključuju izvođenje implantacije, ali često iziskuju odgovarajuću pripremu. Prema tome pažljiv pregled i utvrđenje stanja pre lečenja predstavlja jedan od preduslova.

Prednost implanata

  • Nakon vađenja zuba , kost se razgrađuje jer nije stimulisana zubom. Implant i dalje stimuliše kost tako da je razgradnja svedena na minimalni biološki tok
  • Štede se zdravi zubi od brušenja radi premošćavanja bezubog polja.
  • Veoma je dobra terapija kod gubitka zuba usled oboljenja desni (parodontitisa)
  • Rutinski zahvar koji je uglavnom bez rizika
  • Osigurana biokompatibilnost (male šanse od odbacivanja implanta)
  • Ekonomična terapija, uglavnom zbog dugog veka trajanja

Rizici kod implantacije

Odlučivanje za ili protiv primene implanata, sigurno da je često praćeno brigom da u okviru terapijske primene implanta moze doći do komplikacija (na primer gubitak implanta). Terapija implantima se ubraja u zahvate koji se karakterišu malim rizicima.

Rizik od prevremenog gubitka implanta kod nekomplikovanih stanja iznosi 5%. Individualni rizik za pacijenta može se dobro proceniti nakon temeljnog pregledaod strane ordinirajućeg lekara. Tako problemi koji proističu iz specifičnih anatomskih okolnosti mogu u velikoj meri da budu izbegnuti (na primer povrede živca, susednih zuba, otvaranje nosnih ili viličnih šupljina).

Postoperativne komplikacije

U cilju izbegavanja pojave postoperativnih komplikacija (smetnje u procesu zarastanja), Vi kao pacijent možete biti od značajne pomoći da se rizici svedu na minimum. U tekstu koji sledi ćete, u tom pogledu, naći važne napomene.

POZNE KOMPLIKACIJE
One su retke i uglavnon se odnose na hronične infekcije. Učestalost je međutim povišena kod pacijenata sa izvesnim opštim oboljenjem.

PERIIMPLANTITIS
Periimplantitis predstavlja oboljenje koje se može javiti kod pacijenata sa ugrađenim implantom. On je sličan parodontopatiji prirodnih zuba.

Kao što je slučaj i kod prirodnih zuba i kod implanata koji nose zubnu nadoknadu dolazi do stvaranja naslaga. Ukoliko se ove naslage temeljno ne eliminišu, dolazi najpre do zapaljenja gingive (gingivitis). Periimplantni gingivitis se smiruje i nestaje nakon uklanjanja naslaga koje su ga prouzrokovale.

Ukoliko naslage nisu brižljivo odstranjene, zapaljenje u daljem toku zahvata i kost.Kost se dakle nastavlja razgrađivati usled periimplantitisa. Implant počinje da se razlabavljuje.  Ukoliko se ne preduzme pravovremeno lečenje može doći i do gubitka implanta. Upravo u cilju sprečavanja periimplantita , trebalo bi se posvetiti velika pažnja u održavanju optimalne higijene usne duplje.

GUBITAK IMPLANTA
Gubitak implanta je redak, ali razočaravajući ishod. Tako nastao defekt u kosti može se ponovo zatvoriti ponovo stvorenom kosti. U tom slučaju, može se ponoviti implantacija.

Postupak – implantacija

Pre implantacije bi trebalo obezbediti optimalnu higijenu usne duplje i ,ukoliko je moguće, prestati sa pušenjem. Zapaljenje gingive i šećerna bolest se i dalje moraju lečiti. Lečenje karijesa bi trebalo da bude završeno. Nedovoljni volumen kosti iziskuje augmentaciju.

Nadogradnja kosti (augmentacija)

Ukoliko ne postoji dovoljno koštane mase na željenom mestu, nanosi se sopstvena kost, materijal koji zamenjuje kost ili oba elementa zajedno. Nakon toga dolazi do prirodne pregradnje kosti u viličnim kostima koje se mogu opteretiti. U ovom slučaju se često preporučuje profilaktička primena antibiotika, da bi se time sprečilo eventualno bakterijsko zapaljenje.

Pripreme za stomatološki zahvat

Pre implantacije se usna duplja dezinfikuje pomoću nekog antiseptičkog rastvora za ispiranje . Profilaktička primena antibiotika se kod implantacije preporučuje pre i po potrebi u toku samog zahvata. Na taj način se sprečavaju eventualna bakterijska zapaljenja koja mogu dovesti do gubitka implanta, kao i pojave bakterijemije (prolazno prisustvo bakterije u krvi).

Stomatološki zahvat (implantacija)

Implantat se, kao neka vrsta ”veštačkog korena zuba” ugrađuje u viličnu kost, uglavnomuz primenu lokalne anestezije. Na planiranom mestu se sluzokoža preseca i postavlja postrance. Ležište implanta u kosti se postepeno obrađuje (pravi se rupa u koju se implant usidri) prema utvrđenoj dužini implanta i njegovog prečnika. Priprema se izvodi upotrebom rotirajućeg instrumenta (bušilica) pri malom broju obrtaja uz konstantno hlađenje fiziološkim rastvorom da bi se izbeglo pregrevanje kosti. Implant se postavlja u napravljeni i postavljase šav gingive. Zarstanjerane je, pod normalnim uslovima, završeno posle deset dana (preporučeno skidanje konaca).

Dužina zarastanja implanta bez opterećenja za kost  zavisi prvenstveno od kvaliteta same kosti.

Prosečno vreme zarastanja je 3-6 meseci u zavisnosti od položaja u vilici i kvaliteta kosti.

U nekim slučajevima postoji i tehnika imedijatnog opterećenja, to jest, da se postavi implant i postavlja se krunica bez čekanja.

Nakon zarastanja implanta, desni se oblikuju oko implanta tako da se može njemu pristupiti i uzeti odgovarajuće mere radi izrade definitinve nadoknade (krunica , proteza). Koliko će se vremena čekati za završni rad zavisi od veličine i komplikovanosti slučaja , ali to se kreće od nedelju dana sve do mesec dana.

Naknadni tretmani i održavanje implanata

Neposredno posle postavljanja implanta, mesto operacije ne bi trebalo opterećivati. Takođe bi trebalo izbegavati suviše intenzivne postupke čišćenja (npr. tvrdom četkicomza zube) direktno na nivou šava pri čemu se preostali zubi moraju veoma brižljivo očistiti. Sprečavanje infekcije u prvim časovima posle operacije igra ključnu ulogu. Kao dodatna zaštita na raspolaganju su tečnosti za ispiranje usta na bazi hlorheksidina.

Kasnije se zubni implanti moraju redovno kontrlisati zbog opasnosti od zapaljenja. Pravovremeno otkrivene infekcije je lakše lečiti nego one uznapredovale koje su dovele do razgradnje viličnih kostiju.

Iz tog razloga potrebno je da ordinirajući lekar kontroliše stanje zubnih implanata svakih 3-6 meseci. Pored uobičajeno dobre oralne higijene koja sadrži četkicu za zube, konac za zube i eventualno tečnosti za ispiranje usta, potrebno je koristiti i četkice koje čiste međuzubne prostore.

Gubitak implanata

Gubitak implanta je često udružen sa nedovoljnim održavanjem higijene usta. Ponekad se međutim radi o individualnim faktorima (npr. pušenje) ili promena u opštem zdravstvenom stanju pacijenta.

Sva pitanja koja imate možete postaviti putem e-maila, javiti se telefonom ili zakazati da se lično vidimo.

Zakažite pregled

Kontaktirajte nas i zakažite pregled. Dostupni smo za sva Vaša pitanja.